Свакојако бољи Марко 0001    Полећела два сокола сива 0002    од Прилипа града бијелога. 0003    То не била два сокола сива 0004    но то била два краљева сина, 0005    Краљић Марко и Краљић Андрија. 0006    Окренуше земљом и ћенаром, 0007    а кад гори бише Романији, 0008    Андрија је Марку бесједио: 0009    "Нас је мајка једна породила 0010    и не знасмо ко је јунак бољи, 0011    ходи, Марко, да се обидемо, 0012    да с’ на остре ћорде ударимо!" 0013    А Марко му таде бесједио: 0014    "Ај не лудуј, једна маничино! 0015    Кад с’ на остре сабље ударимо 0016    ми хоћемо ранах допанути, 0017    ја ли један, ја л’ ћемо и оба, 0018    крпе нема, а мелема нема, 0019    далеко смо од оца и мајке, 0020    ко ће наћи од мора хећима, 0021    и ко ће ни ране превијати? 0022    Но хајдемо преко Романије, 0023    дако бог да и срећа од бога 0024    те ми ђегођ сустигнемо Турке, 0025    сустигнемо ја ли их сретемо, 0026    ми ћемо им, брате, ударити, 0027    виђећемо ко је јунак бољи." 0028    Па отоле коње оћераше, 0029    а кад били мало понапријед, 0030    док стадоше хрти пропадати, 0031    докле стаде тутањ низ планину, 0032    док ево ти Турчин’ Рустемаге 0033    и са њиме тридесет јањичарах; 0034    кад их виђе Краљевић Андрија 0035    препаде се, одјаха дорина, 0036    па пољби Турчин’ Рустемагу, 0037    пољуби му руку и кољено, 0038    а он га је руком попљексао: 0039    "Бе аферим, чоек од чоека! 0040    Што ћеш Марка гледат манитога, 0041    љто све гледа мрко попријеко?" 0042    Па све тридесет пољубио редом, 0043    а сваки га руком попљеснуо: 0044    "Ха, аферим, чоек од чоека!" 0045    Марко гледа, не сјахује Шарца, 0046    о’ма Марку друга памет дође 0047    па велико чело намрштио, 0048    док састави самур и обрве, 0049    а превали оком крвавије, 0050    а шкржутну зубом бијелијем 0051    бакрачлијом гиликну Шарина, 0052    од бедре му сину гадарија 0053    те удари Турчин’ Рустемагу - 0054    одма аге двије начинио; 0055    у Марка је маховита рука, 0056    ка у жене код рђава мужа, 0057    хитро ману неколико путах, 0058    посјече му двадесет и три друга. 0059    Кад погледну Краљевићу Марко 0060    али бјежи још седам Тураках 0061    и Андрију воде савезана. 0062    Таде Марко наћера Шарина, 0063    кад виђеше јањичари Турци 0064    они таде гори побјегнуше, 0065    оставише Андрију свезана. 0066    Марко ћера, још три уватио, 0067    доведе их прд Андрију живе 0068    пак Андрији одријеши руке 0069    и даде му опет остру ћорду: 0070    "Нај, Андрија, те сијеци Турке! 0071    Нећеш ли се сјећи научити, 0072    е вељаше да си јунак бољи!" 0073    Но му јоште Марко бесједио: 0074    "А може се, брате, препанути, 0075    препанути бољи од горега, 0076    какогођер гори од бољега". 0077    Тад’ Андрија посјекао Турке 0078    и како их тад’ почео сјећи 0079    не престај’о докле их трајало, 0080    и док једног жива опажао, 0081    али Марка све чини бољега, 0082    па му опет брате збори Марко: 0083    "Хајд’мо јоште, мој брате Андрија, 0084    да скидамо благо са Тураках". 0085    И то га је брате послушао, 0086    отидоше те благо скидоше 0087    па све браћа братски дијелише, 0088    дад’ Андрија Марку старјешинства 0089    ка и поправ брату старијему, 0090    старијему а јуначнијему. 0091    Отле браћа здраво окренуше, 0092    здраво дошли у Прилипа града 0093    и свакаква донијели блага, 0094    добрих атах, а скупијех рахтах, 0095    а највеће братинске љубави, 0096    те их оба мајка загрлила, 0097    од наске јој фала и поштење, 0098    кад је била јунаке родила!